Pripreme za Panorama Beograda (iz vazduha) , od ideje do realizacije I - deo
Naravno po običaju, dugo nisam pisao tekst na blogu, dosta stvari se u medjuvremenu izdešavalo, pa da probam ukratko da sumiram. Uporedo sa snimanjem Panorame Beograda, razmišljao sam i tome kako adekvatno plasirati video. Davno su prošla ona vremena kada imate dobru i interesantnu stvar, postavite je na internet i ljudi sami dolaze i gledaju. Danas morate sami naći i dovesti korisnike, konkurencija je velika. Imate mnogo ljudi koji ,,generišu,, sadržaj bilo da su u pitanju slike, video, muzika, promotivne kampanje a svi servisi tipa youtuba,facebook-a i sl. u stvari žive od reklama.
Prevedeno, znači možete besplatno stavljati, koristiti i sl, ali ako hoćete da nešto vidi veliki broj ljudi morate da platite, ili da napravite nešto što se zove ,,viralni,, sadržaj
Viralan video, slika i sl. su obično kratke, zanimljive stvari koji korisnici dele dalje i tako se nastavlja lanac pregleda. Vrlo je teško napraviti viralnu stvar, jer danas se maltene čitava profesija ljudi bavi plasiranjem viralnog sadržaja. U eri poplave viralnog sadržaja neka su osnovna pravila da materijal mora biti u kratkoj formi (obično slika), da pobudi emocije (smešno,dirljivo,dramatično i sl) i da korisnik u sekundi klinke dugme: deli , jer već sledećeg trenutka prelazi na novi sadržaj i tako u krug. Zato su i slike kao viralni materijal dosta efektne, sigurno se često srećete na facebook-u, sa deljenim slikama tipa Mudre misli i izreke , i slično ...
Sa video materijalom je još teže, prosečnog korisnika pažnja drži oko minut, minut ipo i najčešće posle toga prelazi na sledeći materijal.
Uporedo , kako sam snimao i sklapao video materijal, tako sam i puštao ljudima koje znam, i posmatrao njihove reakcije. Koliko dugo gledaju u ekran, pre nego što počnu da komentarišu, i slično. Naravno u početku su više gledali iz poštovanja, i već posle minut gubili pažnju.
Što zbog tada podrhtavanja videa, koje je podsvesno umaralo, što zbog predugačkih scena itd...
Tada sam svatio da scene moraju da budu dosta kraće, i često da se menjaju da bi držale pažnju, što sam i realizovao u konačnom videu. Da je sam video zreo za objavljivanje, sam svatio kada sam pustio drugaru iz Engleske, da pogleda, a inače živac :) , odgledao ga je do kraja, zviždajući uz melodiju i pitao je : A što vi ovo ne prodate nekome ? Tada sam znao da je video to, što sam i hteo. Ne ono što se meni svidjalo, već ono što drugima drži pažnju ...
Kraj I dela ...
Prevedeno, znači možete besplatno stavljati, koristiti i sl, ali ako hoćete da nešto vidi veliki broj ljudi morate da platite, ili da napravite nešto što se zove ,,viralni,, sadržaj
Viralan video, slika i sl. su obično kratke, zanimljive stvari koji korisnici dele dalje i tako se nastavlja lanac pregleda. Vrlo je teško napraviti viralnu stvar, jer danas se maltene čitava profesija ljudi bavi plasiranjem viralnog sadržaja. U eri poplave viralnog sadržaja neka su osnovna pravila da materijal mora biti u kratkoj formi (obično slika), da pobudi emocije (smešno,dirljivo,dramatično i sl) i da korisnik u sekundi klinke dugme: deli , jer već sledećeg trenutka prelazi na novi sadržaj i tako u krug. Zato su i slike kao viralni materijal dosta efektne, sigurno se često srećete na facebook-u, sa deljenim slikama tipa Mudre misli i izreke , i slično ...
Sa video materijalom je još teže, prosečnog korisnika pažnja drži oko minut, minut ipo i najčešće posle toga prelazi na sledeći materijal.
Uporedo , kako sam snimao i sklapao video materijal, tako sam i puštao ljudima koje znam, i posmatrao njihove reakcije. Koliko dugo gledaju u ekran, pre nego što počnu da komentarišu, i slično. Naravno u početku su više gledali iz poštovanja, i već posle minut gubili pažnju.
Što zbog tada podrhtavanja videa, koje je podsvesno umaralo, što zbog predugačkih scena itd...
Tada sam svatio da scene moraju da budu dosta kraće, i često da se menjaju da bi držale pažnju, što sam i realizovao u konačnom videu. Da je sam video zreo za objavljivanje, sam svatio kada sam pustio drugaru iz Engleske, da pogleda, a inače živac :) , odgledao ga je do kraja, zviždajući uz melodiju i pitao je : A što vi ovo ne prodate nekome ? Tada sam znao da je video to, što sam i hteo. Ne ono što se meni svidjalo, već ono što drugima drži pažnju ...
Kraj I dela ...
 |
| Panorama Beograda- testiranje na projektoru |
Нема коментара:
Постави коментар